Armunika cvili, bas ronpota.
Tanac se širi,
zibje i gibje,
semo, pa tamo
tancamo.
V naručaj moj se j’ stisnula mala,
tiho noj šapćen,
pa se smeje srdačno i srećno ...
Nanke ne znamo,
da zaprteh oči tancamo.
Armunika cvili, bas ronpota.
Srce mi j’ puno ljubavi,
umret bin tancajuć s malun tel,
mala tancajuć s manun.
Kad tanac fini s malun ću poć
vanka, va lepu noć,
pred kućun ćemo njijun sedet,
pa se strpet,
dokle se mesec, stari mladić
ne skrije za oblačić.
Drago Gervais
Poezija