Grančice moja, tamo priko mora,
di zlatno sunce sije,
di sve se nebo smije,
di svu nan zemlju brani naša sedlasta gora,
da ti je srićan Vazan, bila dupla rumanija,
roža najlipća od svih, brkasta mala Marija.
Ti ćeš danas pojti u crikvu, s facoli hlibi i mesa,
za janca, turte i jaja, pop će moliti stare slovinske beside,
tajne i mile beside, ke tamo još više vride,
i vi ćete znati da ih je čuja veliki Bog iz nebesa.
vi ćete slaviti svetac kad Bog je uskrsa,
vino će teći crleno vašeg najboljeg trsa,
i sve ce imati za vas veliko sveto znamenje.
Ma kad se skuplte tako na dan najlipći u litu,
u svakoj hiži za stolon prazne kantride te stati,
prazna mista te biti domaćih sinl, šcer, sestar i brati.
ki su nikamo sami u maglu morali pojti po svitu.
uprite svi hi u nebo, vaše oči su člste i virne.
i molite čvrsto za pravdu i Ijude dobre i mirne.
Bog će vas čuti ...
Mate Balota
Poezija