PULA-online.com [Poezija]

vijesti

kolumne

gradski vodič

Parentium - nezavisni portal grada Poreča

Poezija

izabrane pjesme

PISMO MAJCI

Jesil' živa, starice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek' uvečer nad kolibom tvojom
Ona čudna svjetlost sja i dalje.

Pišu mi, da viđaju te često
Zbog mene veoma zabrinutu
I da ideš svaki čas na cestu
U svom trošnom starinskom kaputu.

viďż˝e >>>

Nonić

Kad san još mići bil
s nonićen san na ribi hodil,
Okol' četrte bimo se stali
i sve do pišmoj veslali,
barku surgali,
povrazi v' more kalali,
sedeli,
mučali,
al' ćakulali.
Kad bin kakovu ribu ćapal
i nonić bi s manun užival,
rekal, da pasja ta noga,
ćapa, na moj'ga boga,
već i pišmoja...
Mirno bi bilo okole nas,
more, bi se leskalo,
na tihen vetre zibalo
i neš šapicalo.
Pod jutro bi s kraja kosići fikali,
se dozivali...
Sunce bi z brega shajalo,
pomalo, kot da ga j' strah
na jedan mah...
Ma jedno jutro, kad bilo se j' stat
ni bilo nonića vnuka zvat:
po kuće su judi na prsteh hodili,
nonu mirili,
Boga molili
i žuti lumini palili.

Drago Gervais

viďż˝e >>>

DVIJE DRUGE

U osamu pustu sklonila se Tuga,
Bi joj žao ljudi, pa ostavi svijet;
Za cjelovom Bola, nerastajna druga,
Kretala se vjerna - crni suncokret.

Oltar mu je digla u pećini hladnoj,
U uzdahu gorku ljubila mu čar;
I u suzi jasnoj - jasnoj ko i jadnoj -
Ponajskuplji srca stavila mu dar.

viďż˝e >>>

BARKE FAREN

Va barke je nonić stari stal,
na Slatine, vanka s Portića,
peršona nevojna i mića,
i furešton na kraje kričal:
pite šen barke faren.
Pite šen barke faren.

A barka je svoj’ni nav bila,
ponosit je po moreh sveh plaval,
drugačja mu je mladost bila,
i nonić bi najraje plakal.

Pite šen barke faren.
Selo je bilo va stareh dni,
kade su sad veli palaci,
ni već sela, ni judi već ni,
na kraje se šeću pajaci.

Bi najraje nonić beštimal,
tel sve z rukun mornarskun zdrobit,
pa bi ga i jad i sran pasal,
ma mora i ki fjorin dobit:
pite šen barke faren ...

Drago Gervais

viďż˝e >>>

ISTRO MOJA!