|
|
 |
Guzo na putu |
Guzo putuje i pie iz Indija |
 |
Guzo u Indiji - IV dio
Zlatni grad - Jaisalmer
pobogu, ekipo - ovdje govana k'o dreka, a meni probusene cipele.
ali krenimo redom - i to sa vlakom i putem za zlatni grad Rajastana.
konfuzno je sve to na Old Delhi zeljeznickoj stanici - ne zna se 'ko
pije 'ko placa - sve u svemu brdo naroda - ali k'o i na svim nekim
drugim mjestima gdje se okuplja puno naroda - pretres - onako ofrlji -
mislim da ljudi mogu sve i svasta stavit svugdje i da ce bez problema
proci.
Delhi je velik grad, ali ima jako puno vojske, policije - ali ih ne
primjecujes u toj mjeri koliko u nekim manjim gradovima.
uglavnom, pitao ja nekog vojnika odakle krece vlak za Jaisalmer - tip
mi kaze i ostalo je cekanje od nekih dobrih sat vremena jer sam
narucio da me se iz hotela prebaci dva i po sata prije jer nisam znao
u koliku guzvu cemo upast. sve u svemu trebalo nam je nekih 45 minuta
za 5 km.
tu ti ne trebaju tablete zaradi hrane nego zaradi voznje i truckavih
cesta. skoro pa sam se izrig'o po vozacu autorikshe.;)
vlak - nije k'o u japanu, ali svi nasi, a i mnogi drugi u drugim
zemljama se mogu sakrit - oke, nisam uzeo nerezervirano, vec - kao
gospodin covjek - 2 razred air-conditioned - kojeg sam usred noci
morao ugasit jer je jedsnostavno bilo zima (oni su to nagarili na
nekih 16C.
lijepi i, ajmo reci, udoban krevet - sterilizirane plahte, jastuk i
deka - sasvim pristojno - za sasvim oke cijenu - oko 18 eura za 1000
km i nije strasno. u vlaku mozes kupiti veceru za 3.5 eura - sto te
najede za riknut, caj je uvijek dostupan kao i sok od paradajiza za 30
centa. nisam bio gladan ujutro, ali mozes kupit i dorucak.
tako da od hrane za put ti treba nesto malo vitamina u obliku nekog voca.
zasp'o sam k'o bebica - i u komadu prespavao nekih 7 sati - od 18
koliko traje put. probudila me zima i pisanje. vec se pocelo daniti,
pa sam ostatak puta malo gledao kroz prozor, malo citao, malo jeo.
a onda - Zlatni grad Jaisalmer - vruuuucccceeee za riknut - nekih 37C.
rek'o sebi - "kvragu, kapu sam zaboravio. ali zato imam zimsku - zlu
ne trebalo."
| Guzo u Indiji - III dio
Zadnji dan Delhija
namaste, ekipo.
odlucih napisat jos jedan mail prije polaska u Jaisalmer - sto imam
dogovoreno sa hotelom vozaca koji ce me peljat na zelju.
napokon mi je proradio i mobitel sa gubitkom od nekih 1000 rupija -
sto dodje nekih 16ak evri - i to na foru da su vodafonasi (authorized
reseller) dali SIM karticu kojoj je istekao rok valjanosti. pitao sam
ove i hotela da ne mogu nikako pokrenuti mobitel sa karticom - ni oni
nisu vjerovali sta su mi oni dali - nevaljani SIM. medjutim, posto su
vrlo uljudni odveli su me u neku lokalnu prcvariju i tamo sam
zamijenio karticu. jeeee
stvar iskustva - kako bi se reklo - ili - kao sto to ja uvijek
napominjem svima - citaj sa razumijevanjem jer na kartici je pisalo do
kada vrijedi, a ja naivac nisam isao za time.
ali sad sam si sav vazan sa nokiom, a narocito sa zvukovima za
zvonjavu - sve sami hindu pop stvari s top ljestvica.
danas sam cim sam se dignuo otisao u shopping za put.
normalno da me je prati neki zaposlenik iz hotela jer ne d'o bog da mi
se nesto desi tih 200injak metara.
on mi je sve objasnio i sve smo kupili - banane, narance, grickalice,
kekse, sokove, bombone i takve stvari. kilogram banana za samo 1.80 kn
- mislim da bi im i todoric zavidio.
onda sam isao malo po kvartu - http://en.wikipedia.org/wiki/Karol_Bagh
- sva sreca da imam oke orjentaciju jer se tu moze covjek tako
izgubiti. Karol Bagh poznat po tom sto se prodaje sve i svasta - a
najvise srebrnina i zlatnina - buvljak, ali ima i iPhonea i cipela i
odjece i jela i sta ja znam sta sve ne. kupio sam dva para hlaca (nije
mi jasno zasto se to tako kaze - umjesto dvije hlace), a htjedoh i
cipele, ali nisu imali broj - imaju samo jedan broj od svih cipela u
ducanu. | Guzo u Indiji - II dio
I Tata bi sine
fasciniran sam sa svime jer to u sustini nikako ne bi trebalo da
funkcionira, a ipak sve nekako funkcionira.
sve je konfuzno, a sve tako nekako lezerno - nije ono kao u londonu
gdje svi negdje kakti jure, zure, a u biti - k'o i mi - zavrse na pivi
sa frendovima.
druga vrsta kaosa - ali mogu reci da mi se svidja - nekako taj shtih
mi odgovara.
ima stvarno puno zicara i ostalih 'prevaranata', ali ako ih ignoriras
nikome nista, a ako se upustis u razgovor onda te udave za riknut -
najbolje ih staviti na /ignore i mirna Bosna.
danas sam bas uzivao - sam sam zvrjao ulicama toga ogromnog grada -
trazeci ducan sa treking cipelama i na kraju sam nasao neki ducan sa
chajevima i zacinima, tako da sam se dugoo zadrzao tamo.
par prijatelja - a bo'me i moja mama - su se pomalo zabrinuli da od
sve te njihove spajsi hrane ne donijem neku crijevnu bolest - npr.
srackitis - ali ne brinite se, stvarno imam zahvalnu probavu.;)
danas, dok sam tako bauljario gradom - naletio sam na - nista drugo
nego - prosvijed Sindikata ucitelja raznoraznih skola - tako da sam
se, po dobrom starom obicaju, prikljucio i uzvikivao parole koje su i
oni uzvikivali - vi vont gaverment tu rizajn. bit ce da jedini mi na
cijelome svijetu ne prosvedujemo.
a da ne pricam koji kaos smo izazvali u prometu - mati mila. trubili
su nam toliko da nismo culi one s kamiona sa razglasom sta pricaju, a
kolona je bila duga nekih 500tinjak metara. ma, sve u svemu smijeh.
- lagani intermezzo za gutljaj fostersa i napomena da ovdje nije uopce
neki bed podrignuti - stoga pooooddrrriiiggg, pa nek' se cuje.
potom se odlucih da kupim mobitel - dekodato da ga mogu koristiti i
drugdje po svetovima. kupih prvi mobitel nedekodiran - jer ove sve sto
imam su kodirani i nema sanse ih odkodirati.
1400 rupija (to dodje negdje oko 20ak eura) i nije neka lova, pomislih
i kupio ja mob'tel - sa latin'com, a bo'me ima i urdu/hindu varijantu
tastature - zlu ne trebalo.
| Guzo u Indiji - I dio
Ima tu puno Tata...
...ali samo je jedna mama.:)
gospode isuse ili shiva ili neki treci gospod.
sta sam sve uspio prezivjet za ova nepuna 2 dana, a tek sam na pocetku.
dakle, da krenem sa letom koji je prosao i vise nego zadovoljavajuce i
nekako prebrzo - do Moskve 2 i po sata, od Moskve jos nekih 5 i po,
ali ti Moskovljani su nabrijani 100 na uru. Kao sve po spagi, a kad
ono drek - dezorganiziranost totalno, ne znas k'o pije k'o placa -
nekih 3 puta sam skid'o i cipele i kajis - koji samo sto se ne
raspadne - a uopce nogom skoro pa da i ne krocis na zemlju svih
zemalja. ali dobro - sve sam to nekako stojicki podnio jer sam za
rodjendan dobio putnu knjigu - Himalaja u 77 prica od Roberta
Pauletica - pa sam se ismija k'o lud na aerodromu i u avionima. (moja
topla preporuka za one koji hoce malo smijeha u zivotu). Za tu knjigu
- hvala puno, Irena.
aeroflot i njihovi interkontinentalna letjela (boing 767) se ponasaju
ka' da su jos u komunizmu - od in flight entertainment-a do hrane i
mrkih ljepuskastih stjuardesa.
to in flight cudo izgleda kao one televizije iz nasih buseva sa
pocetka 90ih - slika se trese, a naravno da nema svako zasebno nego
sto je drug Scenarist smislio to ce se gledati. pustio je mulen ruz -
ja sam samo odmahnuo i nastavio citat knjigu i umirat od smjeha - i
tuge jer nisu sve price komicne.
dosli mi u Delhi na vrijeme, ali dok je meni stigla prtljaga, brate,
proslo je sat vremena.
(upravo sam ubija komarca - nece on moju krF 'rvacku sisat)
posto sam imao dogovoren docek od strane hotela, malo mi je bilo
neugodno ako ne'ko mene ceka vise od sat vremena, a jos i rupije sam
mora dignut.
izadjem ja sa arrival terminala kad tamo hrpetina ljudi ceka - i svi
sa nekakvim natpisima - nekih stotinjak ljudi sigurno.
oko sokolovo je uocilo tocno ime i prezime White Rajah-e i mahnuo mu ja.
ne bas pricljiv momak, ali uljudjen tako da bi ga svaka mama pozeljela za zeta. | |
| 
|
vremenska prognoza |
|
|
|
 |
| |
|
pretraivanje |
|
| |
prethodna stranica
